A sad kroz Donje Podunavlje – biciklom 🙂

Na delu od Rama do Negotina poklapaju se Dunavska biciklistička ruta (EuroVelo 6) i Ruta Gvozdene zavese (EuroVelo 13), a posle Negotina vodiće vas samo EuroVelo 13. Obe rute su obeležene putokazima za bicikliste.

Na startu čuči tvrđava u Ramu: odozgo se pruža divan pogled na moćnu pučinu Dunava. (Koja vas je toliko iznenadila ako ste do ovog mestašca stigli iz Banatske Palanke – trenutak u kome skela isplovi iz ušća kanala Dunav – Tisa – Dunav nikada se ne zaboravlja.)

A mesto na kome skela pristane u nasmešenom Ramu, e to je mesto sa koga na vaša dva točka možete da potečete ka dalekom Crnom moru, prateći tragove… pobeglog Panonskog mora.

Put duž Srebrnog jezera je najatraktivniji na početku i na kraju, jer prolazi uzanom trakom između dve vode. Ako imate vremena odmaknite se na kratko od Dunava i svratite u seoce Kisiljevo, na samom južnom temenu jezerske zmije: uz malo sreće osetićete atmosferu iz izveštaja o prvom „zvaničnom“ vampiru na svetu, Petru Blagojeviću. A čak i ako ne budete imali sreće, još uvek možete naleteti na samog Petra.

Na jezeru vredi prenoćiti (bogata ponuda smeštaja pod krovom a tu je i kamp). Šarmantno malo a Veliko Gradište je samo 4 km dalje. Potom miran put vodi preko ušća zlatonosnog Peka, a na poslednjih 8 km od sela Vinci do Golupca uživaćete na novoj biciklističkoj stazi koja vodi uz samu reku. Kad na ovoj stazi prođete selo Usije, otvoriće se pogled na najšire mesto na Dunavu: do rumunske obale ima skoro šest kilometara! Ako pažljivo gledate preko vode, u blagoj izmaglici daljine primetićete kameni procep među zelenim brdima – to je početak Đerdapske klisure a odmah pored njega ćete prvi put nazreti i obrise Golubačke tvrđave.

Golubac nudi sjajnu promenadu sa restoranima. Malo iza varoši, kameni svodovi u prvim liticama klisure dopratiće vas do tvrđave (Golubačkog Grada) i ulaska u Nacionalni park Đerdap. Poseta Gradu je obavezna, pre nego što nastavite probijanje kroz čeljusti klisure.

U Donjem Milanovcu treba posetiti sjajnu prirodnjačku izložbu u informativnom centru Nacionalnog parka Đerdap – prikazani su svi primerci flore i faune u Parku. To je i prilika da organizujete posetu vidikovcu Ploče koji se nalazi 25 km nizvodno, u zaštićenoj zoni, te je potreban nadzor rendžera.

Nakon izlaska iz 13. tunela na deonici do D. Milanovca, napustićete glavni put i spustiti se na parking muzeja Lepenski vir. Posle posete muzeju, pratite putokaze EuroVelo 6/13 na nizvodnom kraju parkinga: oni će vas povesti divnim starim putem iznad reke i potom kroz kratki ali fantastični kanjon Boljetinske reke.

Iza kanjona se ruta vraća na glavni put i očekuje vas prvi od dva pomenuta uspona u klisuri. Ovaj će vas izvesti na prevoj na Boljetinskom brdu odakle ćete prvo uživati u pogledu ka Milanovcu a potom i u oko 3 km dugom spustu.

Iza Donjeg Milanovca put ulazi u kopno, obilazeći oko zaliva Porečke reke. Zaliv je neobično dug i, hm, lukav 🙂 pa ćete verovatno u nekom trenutku pogrešno pomisliti da je ono što vidite na drugoj strani rumunska obala. Ništa zato, uživajte u ovoj finoj podvali 🙂

Veličanstvena deonica sa Malim i Velikim kazanom između sela Golubinje i Tekija je prema svojoj prirodnoj lepoti najatraktivnija na čitavom Dunavu. Gustirajte je lagano a dok prolazite kroz najuže mesto – manje od 200 m široki procep između vrtoglavih litica –  prisetite se da je tu sada sabijeno svih onih šest kilometara kod Golupca!

Iza prvog tunela posle Milanovca prolazi se pored uređenog izvora (odlična hladna voda) a 700 m dalje se na rampi sa desne strane odvaja šumski put koji će vas posle oko 3 km jakog uspona dovesti na fantastični vidikovac Ploče. (Kao što smo pomenuli, prijava posete u nacionalnom parku je obavezna.)

Na izlasku iz Malog kazana počinje uspon na Belo brdo – drugi od dva značajna uspona koja smo pomenuli ranije. Otprilike na kraju prve trećine nalazi se odmorište i vidikovac „Decebal“ sa koga se najbolje vidi 40 m visoko lice poslednjeg Dačanskog kralja, usečeno u liticu na rumunskoj strani.

Na ulazu u Tekiju je lepa peščana plažica na kojoj vredi predahnuti (možda i kampovati?) a u centru je i dobro snabdevena prodavnica.  Oko 13 km dalje proći ćete pored brane (i graničnog prelaza) HE Đerdap 1.

Par km dalje, u selu Sip, oko 300 m levo od puta, nalaze se dobro očuvani ostaci rimskog kastruma Diana, a na ulasku u obližnje Kladovo je tvrđava Fetislam (posebna po tome što su je izgradili Turci).

Posle Kladova treba savladati nekoliko kraćih uspona i već ste kod Brze Palanke. Na velikoj raskrsnici dva kilometra posle ovog mesta pratite oznake EuroVelo 6/13 i one će vas odvesti na divni stari put koji se najvećim delom šunja na par metara od dunavske vode.

Ova 17 km duga, apsolutno mirna deonica do sela Kusjak kod brane HE Đerdap 2, jedna je od najlepših na čitavoj Dunavskoj ruti u Srbiji, ali imajte u vidu da njoj ima neasfaltiranih sekcija (uglavnom solidan makadam), naročito na prvom delu do sela Mihajlovac.

Između Kusjaka i Negotina proći ćete tipično „gastarbajtersko“ selo Samarinovac, pa ako ste do sada samo čitali o velelepnim kućama u kojima malo ko živi, eto prilike da nešto od toga vidite uživo.

U Negotinu preporučujemo Muzej Krajine i pešačku zonu a u selu Mokranje (u koje ćete se spustiti nakon što savladate narogušeno brdo na izlasku iz Negotina) nemojte propustiti da primetite neku od prelepih kuća, predstavnika stare arhitekture. Na ulazu u selo se može skrenuti do Mokranjskih stena, zanimljivog komada krša iz čista mira bačenog u pitomo okolno zelenilo (leti se tu može i okupati).

Iza Mokranja je kod železničke pruge za Zaječar raskrsnica na kojoj glavna ruta EuroVelo 6 odlazi levo (i preko nedalekog graničnog prelaza Bregovo nastavlja kroz Bugarsku) a vi skrenite desno: odavde pa do 43 km udaljenog Zaječara vodiće vas ruta EuroVelo 13.

Ovo sudbinsko skretanje (svaka dobra tura mora da ima bar jedno takvo!) uvodi vas u zatalasani, bujno zeleni predeo u kome uzani, i skoro pusti put kao da nije siguran kuda bi krenuo pa se neprestano prepliće sa prugom. Ovo je isto tako i kraj sa najbolje očuvanim negotinskim pivnicama, kamenim naseljima koje su u 18. veku gradili lokalni žitelji da bi bili bliži svojim vinogradima. Prve od njih, Rogljevske, nalaze se uz sam put. A da bi se potom stiglo do najpoznatijih, Rajačkih, treba privremeno napustiti rutu i zapeti uzbrdo oko 4 km – napor koji se apsolutno isplati!

Uzburkano zelenilo se nastavlja i iza Rajca pa će do Zaječara biti potrebno savladati nekoliko jačih uspona. Iza seoca Šipikovo prolazi se uz samu bugarsku granicu, stoga proverite kočnice i nemojte se zaletati u krivinama: nedaleko od puta, u poljima iza šume, jedini znaci da ovde eto počinje Evropska Unija su međa od niskog žbunja i po koji visoki stražarski toranj zaostao iz vremena Gvozdene zavese.

I eto nas već u Zaječaru (koji zaslužuje zasebnu priču…) Tri stotine i deset kilometara od Rama… zar toliko? I svi ti dani na putu… čekaj, koliko je u stvari trajalo?

Ali proletelo je brzo i bilo je zaista lepo, plavo i zeleno – zar ne? 🙂

Rastojanje od varoši Golubac do Kladova duž rute EuroVelo 6/13 iznosi 120 km. Skoro čitava ova distanca nalazi se na teritoriji nacionalnog parka, a zgodno je podeljena na dva dela skoro jednakih dužina: od Golupca do Donjeg Milanovca 57 km, od Donjeg Milanovca do Kladova 63 km. (Ovo su jedina veća mesta u klisuri – dobro je ovo imati na umu kad se planira snabdevanje.)

Simetriji doprinose i jedina dva značajna uspona na čitavom potezu od Rama do Negotina: na svakoj od gore pomenutih deonica nalazi se po jedan. Oba uspona su duga po oko 4 km a i visinske razlike koje treba savladati su skoro iste: 160 i 200 m.

Na prvoj deonici se iznad reke diže Severni Kučaj a na drugoj Miroč. Na obe planine postoje mreže pešačkih i biciklističkih ruta zbog kojih se svakako vredi zadržati u području nacionalnog parka. (Detaljnije informacije u lokalnim turističkim organizacijama i posebno u informativnom centru Nacionalnog parka „Đerdap“ u Donjem Milanovcu.)

Na prvoj deonici iza sela Dobra počinje sekcija sa 15 neosvetljenih tunela. Nekim biciklistima oni stoga mogu biti neprijatno iskustvo ali treba imati u vidu ovo: samo tri tunela su nešto duža od 200 m, dok su ostali kratki (70-100 m) i u njima je prirodno svetlo dovoljno. (Naravno, zadnja treptalica i prednja svetiljka i ovde treba da su uključene.)

Onima koji su već navikli na duge ture biciklom će u stvari i prijati osveženje od letnje žege koje nude tuneli, kao i to kako upotpunjavaju i pojačavaju atmosferu surovog pejzaža u klisuri.

I druga deonica ima svoje tunele no ovde ih ima samo četiri. Ipak, prvi od njih je dug oko 350 m (najduži u klisuri) a drugi oko 260m. Ostala dva su kratka.

Saobraćaj: na prvoj deonici nešto intenzivniji od Golupca do Golubačkog Grada a potom vrlo umeren do ispred D. Milanovca. Na drugoj deonici prijatno slab do brane Hidroelektrane Đerdap, a odatle do Kladova intenzivniji.

U klisuri je raspoređeno desetak uređenih odmorišta (stolovi i klupe sa nadstrešnicama).